Има ли Влада Србије стратегију за борбу против ефеката светске финансијске кризе? Да ли је излаз у додатном стимулисању потрошње? Чека ли Србију врела социјална јесен?
Полемика око ових кључних питања обележила је прву од три трибинe посвећених теми „Србија и светска економска криза“ у организацији Фонда Слободан Јовановић. У четвртак, 30. априла, у сали Коларчеве народне задужбине, говорили су министар рада и социјалне политике Расим Љајић и председник Економског савета Дeмократске странке Србије др Ненад Поповић. „Нико не може да одреди ни дубину ни трајност кризе“, оценио је министар Љајић током свог излагања. Према њему, кључни изазов је постизање општег друштвеног консензуса у вези кризе — у чему, поред Владе, морају да учествују синдикати и остали социјални партнери, као и опозиционе политичке партије. Министар Љајић је ипак оценио да се у борби против ефеката светске економске кризе у Србије појављују „охрабрујући показатељи“, истичући смањење пада индустријске производње у марту. Др Поповић је са своје стране оценио да Влада Србије нема стратегију за борбу против светске економске кризе. Он је истакао да влада греши развијајући модел борбе против кризе линеарно, а не секторски.
„Чека нас тешка јесен, пре свега због раста неликвидности … а главни удар кризе ће нас задесити и y 2010. години“, оценио је Поповић.
Подсетивши да су већ пале неке европске владе (Литванија, Исланд, Мађарска и Чешка), Поповић је укратко изнео основне циљеве мера ДСС за борбу против кризе: очување домаће привреде, очување радних места и очување стандарда грађана. Изнети циљеви и предложене конкретне мере борбе против кризе почивају на анализи мера које су предузеле САД, Кина, Индија и друге земље, истакао је он. Модел предвиђа стимулисање привредних активности, чиме би се одржао ниво потрошње. Што се тиче Србије, стратешки је значајно одржати запошљавање у грађевинарству, пошто претежно домаће грађевинске фирме запошљавају посредно још око стотину сектора производње. Домаћа пољопривреда директно запошљава пола милиона људи, а индиректно још милион и по. Стимулативним мерама, пре свега у пољопривреди, могао би да се покрене механизам изласка из кризе. Међутим, обртни циклус изласка из кризе заснован на пољопривреди трајао би између једне и три године, упозорио је Поповић.
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА МЕСЕЧНИ БИЛТЕН