А шампањац за први рођендан ССП?

Бројгел: Слепац слепе предводи

Ко се још сећа да је прошле године у ово време у Србији владала права « ССП-еуфорија »? Споразум о стабилизацији и придруживању у јавности је тада представљен као синоним за напредак, богатство, запошљавање, Европу, слободу кретања.

Борци за хитно потписивање споразума с ЕУ представљали су се малтене као доктори који се утркују да спасу живот пацијента на интервентном хирушком столу. Додуше, они и јесу били доктори, « спин доктори », и то врло успешни. Иако је и сам Високи представник ЕУ за спољну политику, Хавијер Солана, изјављивао да се С С П мора потписати пре свега да би се у Београду формирала “проевропска” влада, српска јавност је била обасута бајковитим обећањима о чудноватим ефектима С С П на стандард просечног српског грађанина, а нарочито Крагујевчана.

Када је у кишовитој луксембуршкој ноћи 28. априла сам Солана, уз присуство европског комесара Олија Рена и српског министра спољних послова Вука Јеремића, успео да убеди холандског шефа дипломатије Максима Ферхагена да пристане на компромис – а у ствари трик – у вези с потписивањем споразума, покисле су све рационалне и отрежњујуће критике потписивања уговорног односа са чланицама ЕУ које су тих дана масовно признавале једнострано отцепљење Косова и Метохије. То што је по договору с Холанђанима С С П аутоматски блокиран по потписивању, мало ко је у Београду желео да чује, а неки су желели и да заташкају. Слављеничко испијање шампањца са Соланом и тадашњим председавајућим ЕУ, словеначким шефом дипломатије Димитријем Рупелом – двојицом извршилаца политике “координиране независности Косова” — није сметало председнику Србије и његовим сарадницима јер је то било у складу с политиком “одвојених колосека” по којој европске интеграције и статус Косова наводно немају никакве везе.

Хоће ли у Београду неко отворити шампањац на први рођендан потписивања С С П ? Тешко. Влада од оног прошлог још увек делује опијено, а пара више нема ни за бесплатну кафицу

С С П је јасно стављен у функцију парламентарних избора у Србији, у функцију “меког косовског слетања” и будуће сарадње Београда с Еулексом. Свака критика брзоплетог потписивања С С П стављена је у ранг примитивног антиевропејства. Врло брзо након формирања “прикладне” владе у Београду на видело је изашао холандски став о немогућности одмрзавања С С П пре него што се изручи Ратко Младић. Тај услов није био нов, он је све време био исти, пре и после избора, али се до тада вешто ублажавао у српској јавности. Некако у исто време, покренута је кампања по којој одмрзавање С С П у ствари спречава противљење Београда размештању Еулекса. Мисија ЕУ је наравно дошла на Косово и Метохију пар месеци касније, а врло брзо такозвани план о « шест тачака » којим је купљена сагласност Србије с тим размештањем, стављен је под тепих. Наравно с циљем да изван тепиха никада више не провири.

Под тепих је гурнута и маркетиншка веза између потписивања С С П и договора с Фијатом у вези са Заставом, као и анализа о могућим губицима због једностране примене споразума у условима страховите светске финансијске кризе. Ко ће се ових дана сетити оног луксембуршког шампањца од 29. априла 2008. године? Можда Солана који је након тога добио “српску владу по мери”. Можда Марти Ахтисари јер је након тога добио Еулекс на Косову. Можда грађани Крагујевца јер нису добили ништа од онога што им је тада обећано. Хоће ли у Београду неко отворити шампањац на први рођендан потписивања С С П ? Тешко. Влада од оног прошлог још увек делује опијено, а пара више нема ни за бесплатну кафицу.